Acelularni oblici života

Jedini oblik života koji nema ćelijsku građu (acelularni oblik života) jesu virusi, koji da bi ostvarili životni ciklus moraju da koriste ćeliju svog domaćina. Zato je i njihova jedinstvena karakteristika upravo u tome – obligatni su celularni paraziti – nesposobni za samostalni metabolizam. Kasnije su otkriveni još jednostavniji oblici od virusa – prioni i viroidi.

SUBVIRUSNE PARTIKULE

I Prioni

To su proteinske infektivne čestice koje imaju mogućnost umnožavanja. Umnožavaju se samo u animalnim ćelijama i uzrokuju različita oboljenja ljudi i životinja. Sastoje se samo iz proteina i ne poseduju nukleinske kiseline, zbog čega ne poseduju ni klasične genetske informacije.

prion

Geni neophodni za njihovo umnožavanje nalaze se u samoj ćeliji domaćina. U zdravom organizmu takođe postoje prioni koji su građeni tako da ne uzrokuju oboljenje. Patogeni prion se u ćeliji pojavljuje kao posledica mutacije gena koji kodira prionski protein ili usled digestije zaraženog mesa.

II Viroidi

To su male, cirkulatorne, jednostruke, gole molekule RNK. Oni se umnožavaju u jedru ćelije domaćina. Viroidi napadaju isključivo biljne ćelije, uzrokujući oboljenja krompira, kokosovih palmi, paradajza itd.

viroid

Viroidi, elektronska mikroskopija

 

VIRUSI

Virusi su otkriveni tek krajem 19. veka. Viruse je otkrio ruski naučnik, botaničar Dmitri Ivanovski (Дми́трий Ио́сифович Ивано́вский; 1864–1920).

Ivanovski (1864–1920)

Ivanovski (1864–1920)

Ivanovski je otkrio viruse 1892. godine proučavajući virus mozaične bolesti duvana. Iz razloga što je prvi čovek koji je otkrio viruse, Ivanovski se smatra jednim od tvoraca virologije – nauke o virusima.

Mozaični virus duvana

Biljka duvana sa mozaičnim virusom

Sve o virusima možete pročitati u poglavlju – mikrobiologija ili OVDE.

Sve je jasno? Uradi KVIZ i proveri!

PRETHODNA STRANA
Biologija ćelije
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u