Jedro

Jedro (nukleus) je najvažniji deo ćelije od kojeg potiču informacije o ćelijskoj građi i njenoj funkciji. Genetske informacije koje nosi jedro nalaze se u njegovom genetskom materijalu, tj. u molekulama dezoksiribonukleinske kiseline (DNK). Nukleus je odgovoran za sintezu proteina, jer se ona odvija prema genetskoj informaciji koju nosi DNK. Sve ćelije jednog organizma imaju iste gene.

Animalna ćelija

Animalna ćelija

Obično ćelija sadrži jedan nukleus. Međutim, postoje i ćelije koje imaju dva jedra kao što su ćelije jetre, kao i ćelije koje sadrže i više jedara kao što su ćelije koštanog tkiva (imaju 10-15 jedara).

Ćelije jetre sa po dva jedra, elektronska mikroskopija

Ćelije jetre sa po dva jedra, elektronska mikroskopija

Nukleus je dinamična struktura koja menja svoj izgled tokom ćelijskog ciklusa, tako da se izgled jedra u interfazi (faza između dve deobe) razlikuje od onoga u deobi, odnosno mitozi.


U interfazi se u jedru mogu razlikovati sledeći strukturni elementi:

I Jedrova membrana (nukleusni omotač) – sastavljen je od dve membrane. Spoljašnja membrana je kontinualna sa membranama GER-a i na njoj se takođe nalaze ribozomi. Unutrašnja membrana predstavlja pravu jedrovu membranu. Između ove dve membrane nalazi se perinuklearni prostor (cisterna). Mehaničku potporu omotača čini nuklearna lamina koja naleže na pravu jedrovu membranu.  Na površini omotača nalaze se pore koje omogućavaju razmenu molekula i jona između jedra i citoplazme.

Jedro

Jedro

II Hromatin – izgrađen je pretežno od DNK, ali sadrži i sve tri forme RNK, proteine histone i neke nehistonske proteine. Za vreme interfaze, u nukleusu, hromatin se javlja u dva oblika. Heterohromatin – predstavlja čvrsto zgusnut, spirilizovan, hromatin i tamne je boje. Nalazi se na površini jedra uz jedrovu membranu. Euhromatin – nalazi se centralno u nukleusu i bleđe je obojen od heterohromatina jer predstavlja despirilizovan hromatin.

Jedro, elektronska mikroskopija

Jedro, elektronska mikroskopija

Za vreme ćelijske deobe, hromatin se pakuje, sabija u strukture koje se zovu – hromozomi. Hromozomi se sastoje od dve hromatide, koje se na određenom stupnju ćelijske deobe razdvajaju kao polovine hromozoma.

Hromatide su spojene centromerom (primarno suženje na hromozomu), koja ima važnu ulogu u orjentaciji i kretanju hromozoma pri ćelijskoj deobi. Delovi hromozoma ispod i iznad centromere nazivaju se kraci hromozoma.

Hromozom

Hromozom

Prema položaju centromere postoje metacentrični hromozomi (centromera je u sredini); submetacentrični (centromera je iznad sredine); akrocentrični hromozomi (centromera je pri vrhu hromatida) koji imaju i sekundarno suženje pri samom vrhu kraćih krakova. Broj hromozoma je karakterističan za svaku vrstu.

Untitled-8

III Jedarce (nukleolus) – jedina organela jedra. Nalazi se u jedru samo u interfazi, a njegova uloga je u formiranju rRNK i ribozomalnih subjedinica.

Jedro

Jedro

IV Nukleoplazma (karioplazma) – ispunjava unutrašnjost nukleusa. Kroz nukleoplazmu se transportuju svi nukleusni proteini, kao i veliki broj molekula i jona.

PRETHODNA STRANA
Animalna ćelija
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u