Starenje ćelije

Starenje je proces koji je univerzalan u živom svetu, to je prirodna faza u životnom ciklusu svake jedinke i završava se smrću.

stara celijaPostoje mnogi štetni uticaji različitih faktora u ćelijskom okruženju, kojima je ona izložena tokom svog života i koji umanjuju njenu sposobnost preživljavanja.

Starenje ćelija je prvi put opisano 1961. godine od strane dr Hejflika (Leonard Hayflick). On je vršio eksperimente na ljudskim ćelijama i dokazao da se ćelije u kulturi ne dele beskonačno, kako se ranije verovalo, već dostižu limit (tzv. – Hejflikov limit) replikacije i dalje deobe. Svakom novom mitozom dolazi do malog skraćivanja telomera hromozoma (delovi DNK na krajevima hromozoma). Na ovaj način dolazi do gubitka određenih gena što se odražava na životni vek ćelije. Danas, nekoliko velikih svetskih farmaceutskih kuća ulaže velika sredstva u istraživanja i razvoj nano-tehnologija za regulisanje i obnavljanje telomera.

Tokom starenja dolazi do promena mnogih procesa u ćeliji. Dolazi do smanjenja sinteze DNK, RNK i proteina, smanjuje se i kapacitet unosa hranjlivih materija. Mitohondrije postaju vakuolizirane i smanjuje se volumen ER-a i dr.

Nauka o produženju života ili medicina protiv starenja, bavi se izučavanjem usporavanja ili obrtanja procesa starenja kako bi se povećao kako maksimalni tako i prosečni životni vek. Naučnici koji se bave ovom naukom veruju da će podmlađivanje tkiva matičnim ćelijama, molekularnim popravkama kao i zamenom starih organa novim, eventualno omogućiti ljudima da imaju neograničeni životni vek.

starenje

Matične ćelije (eng. stem cell)  su zapravo “temelj” izgradnje celokupnog ljudskog organizma. Imaju fascinantan potencijal da se dele i stvaraju nove tipove ćelija u organizmu. Od njih može nastati bilo koji tip ćelija koje ima organizam čoveka.

stem

old man cartoonNajveći broj naučnih istraživanja i najveće nade usmerene su ka obnavljanju tkiva i organa upravo ovim ćelijama. Posredstvom matičnih ćelija je moguće razviti potpuno novo tkivo ili organ – ali, kad se ono vrati u telo, veoma je verovatno da bi brzo dostiglo starost kompletnog organizma.

U biologiji je poznato da postoje određene razvojne faze ćelije, koje kad se jednom pređu, barem za sada ne dozvoljavaju povratak. Sasvim druga situacija bi bila kada bi naučnici pronašli neki generalni mehanizam koji će sve ćelije našeg tela, uključujući i matične, moći da vrati na neki raniji razvojni nivo.

Nauka je danas u stanju da utiče na ćelijski ciklus, posebno na interfazu. Pronađeni su geni za koje se smatra da produžavaju ćelijski ciklus, ali se to za sada odnosi samo na jednostavnija živa bića (gliste, gljivice), kod kojih se aktiviranjem ili smanjenjem genske aktivnosti može produžiti ili skratiti dužina života.

U prirodi postoje organizmi koji žive neograničeno i uopšte ne stare. Ima niz takvih primera, od jastoga koji tokom celog života raste i umire “mlad”, ili korala koji žive jako dugo sve dok im uslovi okoline potpuno odgovaraju, do nekih vrsta meduza koje imaju sposobnost da se, nakon određene starosti, vraćaju na embrionalni nivo, i to čak više puta tokom života.

koral12344

Međutim, razvoj terapija protiv starenja nije tako brz i proći će još mnogo godina dok ne dobijemo neke konkretne rezultate ili možda eliksir mladosti.

PRETHODNA STRANA
Animalna ćelija
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u