Centralna vakuola

U procesu rasta i razvića ćelija javljaju se posebne tvorevine – vakuole. To su prostori u ćelijama ispunjeni vodom sa rastvorenim organiskim i mineralnim materijama. Tečnost u vakuoli naziva se – ćelijski sok. Biljna ćelija može imati više manjih vakuola ili jednu veliku vakuolu koja zauzima centralni deo ćelije. Ova velika vakuola nastaje spajanjem većih broja manjih vakuola u procesu rastenja i razvića ćelije.

biljkaka

U procesu razmene materija, vakuole služe kao mesta za skladištenje hrane. Osim uloge u magacioniranju materija, vakuole biljnih ćelija imaju i važnu ulogu u fiziologiji ćelije, zahvaljujući osmotskom svojstvu svog soka. U zavisnosti od uslova spoljašnje sredine, ćelije mogu menjati osmotski pritisak u svojim vakuolama.

Ćelijski sok

Glavne komponente ćelijskog soka su:

1. Glikozidi – jedinjenja šećera (najčešće glukoze) sa alkoholima, aldehidima i dr. Većina glikozida je otrovna, ali se mnogi koriste u medicini.

2. Tanini – obrazuju se od prostih šećera, slični su glikozidima. Pri izumiranju živog dela ćelije, tanini prelaze u ćelijske zidove i tako povećavaju njihovu otpornost.

3. Alkaloidi – nastaju kao krajnji produkt razmene materija. Mogu se naći u raznim biljnim organima (korenima, rizomima, listovima, cvetovima, plodovima, semenima). Primer je morfin koji se dobija iz mlečnog soka čaure maka (Papaver somniferum).

Papaver somniferum

Papaver somniferum

3. Organske kiseline, pektinske materije i mineralne soli

4. Pigmenti – daju boju biljnim delovima. Primer su krunični listići crvene boje cvetova ruže, zahvaljujući prisustvu velikom broju pigmenata u ćelijskom soku.

Rosa damascena

Rosa damascena

U ćelijskom soku se dakle nalaze mnoge supstance, koje biljka može da koristi u svojim životnim procesima. U njemu se takođe nalaze i otpadne materije. Ćelijski sok vrši pritisak na citoplazmu ćelije, rasteže je i potiskuje ka zidovima. Takvo stanje napregnutosti zida naziva se – turgor. Turgor zavisi od osmotskog pritiska ćelijskog soka i elastičnosti zida ćelije. Turgor ćelija biljnih organa, pomaže stablima zeljastih biljaka održavanje uspravnog položaja, izdržavanje tereta listova i plodova, kao i odupiranje snazi vetra.

PRETHODNA STRANA
Citoplazmatične organele
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u