Goldži kompleks

Na bazi istraživanja vršenih klasičnim mikroskopom italijan Kamilo Goldži (Camillo Golgi, 1843-1926) opisao je postojanje mrežaste strukture u nervnim ćelijama.

Camillo Golgi, 1843-1926

Camillo Golgi, 1843-1926

Kasnije je ova struktura pronađena i u drugim ćelijama i dobila je naziv – diktiozom (grč. diktis = mreža).

Goldžijev apaat, elektronska mikroskopija

Goldžijev apaat, elektronska mikroskopija

Goldžijev aparat je membranska organela sastavljena iz spljoštenih cisterni (sakula), vezikula i vakuola. U mnogim ćelijama Goldži aparat je tako građen da njegov centralni deo ima oblik diska sa cisternom u unutrašnjosti. Pošto su sve cisterne ovog aparata lučno savijene, razlikuju se konveksna, prednja strana – formirajuća (cis) strana, i konkavna, zadnja strana – sazrevajuća (trans) strana.

golgi

Uloga Goldžijevog kompleksa je višestruka. U žlezdanim ćelijama insektivornih biljaka (npr. Drosera), zatim i u ćelijama korenske kape zapažena je korelacija između sekrecije sluzi i Goldžijevog aparata.

Drosera capensis

Drosera capensis

Utvrđeno je da se i polimerizacija ugljenih hidrata odigrava u Goldži aparatu. Takođe u njemu se stvaraju i supstance za ćelijski zid: polisaharidi, pektini i hemiceluloza.

PRETHODNA STRANA
Citoplazmatične organele
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u