Lizozomi i sferozomi

Lizozomi

Prisustvo lizozoma je češće u životinjskim ćelijama nego u biljnim. Sastoje se od membrane (lipoproteinske prirode), guste strome i velike vakuole u centru. Bogati su enzimima i zahvaljujući njima, lizozomi mogu da razlože gotovo sve ćelijske makromolekule.

Gradja lizozoma

Gradja lizozoma

Aktivnost lizozomalnih enzima je kontrolisana od strane lizozomalne membrane koja selektivno propušta različite molekule u lizozome, a ujedno štiti ćeliju od varenja svojim sopstvenim enzimima. Međutim, u posebnim uslovima, propustljivost lizozomalne membrane može da se poveća tako da enzimi izlaze u citosol i počinju sa razlaganjem ćelije, tj. autolizom ćelije.

Lizozom, elektronska mikroskopija

Lizozom, elektronska mikroskopija

Postoje primarni (sitniji) i sekundarni (krupniji) lizozomi. U sekundarnom lizozomu hidrolitički enzimi razlažu sadržaj do nivoa jona i korisnih malih molekula. Oni napuštaju sekundarni lizozom i prelaze u citoplazmu gde ih ćelija dalje koristi.

Sferozomi

Pretpostavlja se da sferozomi izgrađuju aminokiseline i proteine. Sferozomi su enzimski aktivne organele koje sadrže citohrom oksidazu. Sasvim je moguće da su lizozomi i sferozomi filogenetski iste organele, koje služe za magacioniranje enzima.

PRETHODNA STRANA
Citoplazmatične organele
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u