Ribozomi

Ribozomi su organele koje se sastoje iz dve subjedinice. Oni se u diferenciranim ćelijama nalaze vezani za membranu ER-a, koji izgleda kao ukrašen perlama. Međutim, u mnogim mladim meristemskim ćelijama ribozomi leže slobodni u citoplazmi. U ćelijama korenske kape crnog luka ribozomi su povezani u spiralne konce.

Ribozom, 3D model

Ribozom, 3D model

Većina ribozoma je različita. Po mestu postanka i veličini dele se na: jedrove, citoplazmatične, plastidne i mitohondrijalne. Oni se svi sastoje od 40% proteina i 60% RNK. Ribozomi su mesta stvaranja proteina. Ribozomi postaju aktivni u sintezi proteina tek kada dođu u kontakt sa informacionom RNK (iRNK). Više slobodnih ribozoma se povezuje sa iRNK, koja prolazi između njihovih subjedinica i tako nastaje – poliribozom ili polizom.

Ribozom

Ribozom

Informaciona RNK prenosi genetičke informacije iz DNK na ribozome, pomoću tripleta kodona. U ribozomima se aminokiseline, donete transportnom RNK (tRNK), ređaju po kodiranom redosledu dajući polipeptidni lanac.

Za detaljnije karakterisanje ribozoma koristi se brzina njihovog taloženja prilikom ultracentrifugiranja, odnosno koefisijent sedimentacije – S. Ribozomi u citoplazmi su krupniji (80S), dok su u organelama sitniji (70S).

PRETHODNA STRANA
Citoplazmatične organele
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u