Građa ćelijskog zida

Za razliku od animalne ćelije, biljna ćelija ima ćelijski zid. Zid biljne ćelije je prvi put otkrio Robert Huk (Robert Hook, 1635-1703) posmatrajući pod mikroskopom mrtve ćelije plute.

Robert Hooke (1635-1703)

Robert Hooke (1635-1703)

Svake godine oko 10 milijardi tona ugljen dioksida (CO2)  fiksira se fotosintezom u biomasu biljaka (1/3 marinske biljke i mikroorganizmi, 2/3 kopnene biljke). Fotosintezom biljke koriste ugljen dioksid, vodu iz okoline i sunčevu energiju kako bi proizvele ugljene hidrate, a kao otpadni produkt oslobađaju kiseonik (O2). Glavni deo tog fiksiranog ugljenika završava u ćelijskom zidu biljaka.

Fotosinteza, crtež

Fotosinteza, crtež

Ćelijski zid ima svaka biljna ćelija i bogat je ugljenim hidratima. Oblik i građa ćelijskog zida variraju kod različitih tipova biljnih ćelija (ćelije polena, listova, latica i sl. kod iste biljke se međusobno razlikuju).

Ćelijski zid ima više funkcija. On obezbeđuje zaštitu protoplasta i obezbeđuje strukturu ćelija. Uključen je u rast ćelije i daje joj fleksibilnost (može se videti koliko je biljka fleksibilna kada se njiše na vetru). Ćelijski zid obezbeđuje i hidrataciju (obezbeđuje dovoljno vode za seme kada klija). Ćelijski zid je od koristi i za ljude i životinje. Od njega se pravi odeća, koristi se kao biogorivo, hrana je za ljude i životinje, koristi se i u famaceutskoj industriji.

yekapeka

Zid biljne ćelije obrazuje se u toku ćelijske deobe. Obrazovanje novog ćelijskog zida počinje pri deobi ćelije nastankom fragmoplasta (grč. phragma = pregrada). Fragmoplast se formira u obliku plazmatičnih telašaca u predelu ekvatorijalne ploče tokom telofaze, kada su se hromozomi povukli ka polovima deobnog vretena.

U izgradnji ćelijskog zida biljaka veliku ulogu ima Goldžijev aparat. Obrazovanje pregradnog zida između dve ćerke ćelije u toku deobe jedra počinje u telofazi, kada se formira ćelijska ploča.

Formiranje ćelijske ploče

Formiranje ćelijske ploče

Ćelijsku ploču obrazuju vezikule Goldžijevog aparata koje se sakupljaju u ekvatorijalnoj ravni ćelije i spajaju. Vezikule sa Goldžijevog aparata nose pektinske materije neophodne za izgradnju začetka ćelijskog zida. Kretanje ovih vezikula regulišu mikrotubule deobnog vretena.

Šematski prikaz obrazovanja ćelijskog zida biljaka

Šematski prikaz obrazovanja ćelijskog zida biljaka

Od ćelijske ploče će nastati srednja lamela budućeg zida, a citoplazme novonastalih ćerki ćelija će nataložiti ćelijsku ploču na primarni zid. Primarni zid je karakterističan za mlade ćelije, one koje trebaju da rastu, pa se tek kasnije diferenciraju u određeno tkivo. U telu viših biljaka ćelije često formiraju i sekundarni zid. U sekundarnom zidu razlikujemo tri sloja: tanki sloj koji se naslanja na primarni zid, drugi – koji je veoma dobro razvijen i treći – koji je takođe dosta tanak i zatvara lumen ćelije.

Primarni i sekundarni zid su uglavnom izgrađeni od celuloze. Srednja lamela se može shvatiti kao spojnica koja vezuje susedne ćelije i ona je dakle izgrađena od pektina. Preko zidova se ćelije vezuju u složena tkiva, pri čemu je ostavljena mogućnost komunikacije među ćelijama preko kanalića nazvanih plazmodezmi.

PLAYMOYMOYMOY

Ćelijski zid se sastoji iz – osnovne mase (matrix), koja je veoma bogata vodom, i od mreže celuloznih mikrofibrila (mikrovlakana). U primarnim zidovima ćelija koje rastu, zapaženo je da mikrofibrile obrazuju gust splet, pri čemu su fibrile raspoređene bez reda, ostavljajući između sebe dovoljno prostora za prolaz plazmodezmi. U sekundarnom zidu one se udružuju u deblje snopove, i uglavnom raspoređuju u paralelnim nizovima, gusto zbijenim.

PRETHODNA STRANA
Biljna ćelija
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u