Ćelija algi

Alge su tipični stanovnici vodenih staništa, iako se mogu naći i izvan vodene sredine. Naziv ovih organizama potiče od latinske reči algae i u bukvalnom prevodu znači morska trava. U biološkom smislu alge pripadaju nižim biljkama koje poseduju pigment hlorofil i vrše procese fotosinteze. Alge se takođe svrstavaju i u mikroorganizme. Pripadnici razdela algi su eukarioti, osim razdela Cyanobacteria (Cyanophita, Cianobacteriophyta) koje su prokarioti.

Alge se odlikuju specifičnim vegetativnim telom koje se zove talus. Veličina talusa algi varira pa postoje tzv. mikro alge i makro alge. Ono što alge razlikuje od viših biljaka je upravo njihovo telo – talus, koji koliko god bio složene građe, nikada nije podeljen na stablo, koren i list.

  • Dictyota dichotoma

Ćelijski zid

Građa i debljina ćelijskog zida algi je veoma različita. Variranja se mogu zapaziti čak i u okviru istih vrsta u zavisnosti od toga koliko je alga stara, u kom je stadijumu razvića i kakvi su spoljašnji uslovi u kojima živi. Većina algi poseduje pravi ćelijski zid koji daje čvrstinu ćeliji i štiti je, ali je i dovoljno elastičan da ćelija može da raste.

Ćelijski zid je izgrađen od materije koja se naziva – stroma, unutrašnji deo zida je celulozni, a spoljšnji deo je pektinski pa kažemo da je ćelijski zid celulozno-pektinske prirode.

Ćelijski zid alge Cladophora sp. - debeo, slojevit i nije sluzav

Ćelijski zid alge Cladophora sp. – debeo, slojevit i nije sluzav

Ćelijski zid alge roda Tribonema - svaka ćelija ima dvodelni zid koji se preklapa

Ćelijski zid alge roda Tribonema – svaka ćelija ima dvodelni zid koji se preklapa

                 

Kod najprimitivnijih predstavnika algi na površini se umesto ćelijskog zida nalazi fina i tanka membrana – plazmalema. Organizmi koji na svojoj površini imaju plazmalemu zovu se gimnoplasti (grč. gimnos = go; plasso = stvaram). Kod gimnoplasta plazmalema je i jedini omotač, a ono što je za njih specifično je to da mogu da menjaju oblik tela.

Gymnodinium fuscum - gimnoplast

Gymnodinium fuscum – gimnoplast

Neki predstavnici algi takođe umesto klasičnog ćelijskog zida imaju na površini tela elastični sloj koji se zove – pelikula ili periplast. Organizmi sa debljom i čvršćom pelikulom imaju stalan oblik tela, dok organizmi sa tanjom pelikulom mogu do izvesne mere da menjaju oblik tela, takva je npr. alga Euglena viridis.

Euglena viridis

Euglena viridis

Na površini nekih algi nalazi se omotač koji ima izgled ljušture. Takav omotač se naziva – teka, koji je kod alge trahelomonas (Trachelomonas sp.) u vidu kućice u kojoj se nalazi ćelija alge.

Trachelomonas sp.

Trachelomonas sp.

 

PRETHODNA STRANA SLEDEĆA STRANA
Celularni oblici života
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u