Hidrosfera

Hidrosfera je vodeni omotač naše planete. Površinu Zemlje čini 3/4 vode od koje 97% čini slana (okeani i mora), dok je 3% slatke vode (79% čine glečeri, 20% podzemne vode, 1% površinske vode). Mikroorganizmi, naseljavajući hidrosferu su široko rasprostranjeni u svim vodenim ekosistemima. Hidrosferu naseljavaju – autohtoni (izvorni, autentični) mikroorganizmi prilagođeni na uslove u vodenim ekosistemima u kojima žive i – alohtoni (strani) mikroorganizmi koji u vodenu sredinu dospevaju iz drugih sredina (zemljičta, vazduha i sl.).

Ulogu, značaj i rasprostranjenost mikroorganizama u različitim vodenim ekosistemima proučava – akvatična mikrobiologija (mikrobiologija voda). Akvatična mikrobiologija ima dve posebne grane: – marinska mikrobiologija ili mikrobiologija slanih voda i – limnološka mikrobiologija – mikrobiologija slatkih voda.


Marinska mikrobiologija

Clouds of reef fish and corals, French frigate shoals, NWHI

Raspored mikroorganizama u marinskim sredinama može se posmatrati na dva načina:

a) Horizontalni raspored – prostire se od obale ka morskoj pučini i pri tom se izdvajaju 3 zone morske sredine:

1. litoralna (obalska) zona – do 20m od obale, koja se odlikuje najvećom brojnošću alohtonih mikroorganizama nespecifičnih za morsku sredinu koji su pretežno poreklom sa kopna. Zastupljeni su sporogeni predstavnici.

2. sublitoralna (priobalna) zona – od 20-50m od obale, gde dolazi do mešanja nespecifićnih kopnenih i specifičnih marinskih mikroorganizama, tako da ovu zonu karakteriše mešana mikrobna populacija.

3. abisalna (pučinska) zona – preko 50m od obale, gde potpuno prestaje uticaj kopna, javljaju se tipični marinski mikroorganizmi. Zastupljeni su asporogeni predstavnici.

b) Vertikalni raspored – ako se posmatra zona tipičnih marinskih mikroorganizama, abisalna zona, onda se u njoj mogu izdvojiti 2 zone:

1. pelagijska zona – može biti fotična (površinska) do 100m dubine i afotična (dubinska) zona preko 100m dubine. Fotična zona je pod direktnim svetlosnim uticajem, bogata kiseonikom, stvara se organska materija pa su u njoj brojni aerobni, fototrofni mikroorganizmi. U afotičnu zonu ne dopiru sunčevi zraci, razgrađuje se organska materija i tu su zastupljeni heterotrofni mikroorganizmi.

2. bentosna zona – zona morskog dna, gde su zastupljeni anaerobni ili fakultativno anaerobni mikroorganizmi. Ovde se odigravaju procesi stavarnja marinskog humusa, sedimenata, gomilanje krečnjaka i dr.


Limnološka mikrobiologija

wallpaper_rivier_animaatjes-48

Limnološka mikrobiologija se bavi proučavanjem života mikroorganizama u slatkim vodama. U ovim vodenim sredinama zastupljeni su stalno prisutni autotrofi, i povremeno prisutni alohtoni mikroorganizmi. U okviru mikrobiologije slatkih voda razlikuju se:

a) Stajaće vode – obuhvataju jezera, bare, močvare, a raspored mikroorganizama je sličan kao i u morima. U jezerima presudan značaj ima raspored toplote pa razlikujemo tri termalna sloja:

1. empilimnion (površinski sloj) – do 15m dubine, koga prate sezonska kolebanja temperature vazduha i pod uticajem je sunčeve svetlosti.

2. metalimnion (termoklina, granični sloj) – od 15 do 20m dubine, gde su nagle i skokovite promene temperature vode.

3. hipolimnion (dublji sloj) – ispod 25m dubine, ima stalnu temperaturu i tu su zastupljeni heterotrofi.

Zona jezerskog dna je bogatija mikroorganizmima, gde su dominantni heterotrofi i anaerobi.

b) Tekuće vode – obuhvataju izvore, potoke, reke, i pružaju bolje uslove za razvoj određenih grupa mikroorganizama. U rekama se može govoriti o prostornom rasporedu mikroorganizama niz reku. Ono je naročito izraženo ako se posmatra pojava grupa mikroorganizama u zavisnosti od količine organske materije, od izvora do ušća, ili nakon ulivanja kanalizacionih voda u reku, kada se može uočiti određena pravilnost u pojavljivanju i smeni mikroorganizama u toku razgradnje organske materije. Ta pojava se označava kao prirodni proces samoprečišćavanja ili autopurifikacija vode. Glavnu ulogu u procesu autopurifikacije imaju bakterije.

PRETHODNA STRANA SLEDEĆA STRANA
Ekologija bakterija
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u