Gram pozitivne koke

Najpoznatiji rodovi ove grupe su Staphylococcus i Streptococcus.

Taksonomska pripadnost

Taksonomska pripadnost

Bakterije roda stafilokoka su široko rasprostranjene u prirodi, a često se mogu naći na koži i u gornjim disajnim putevima kod sisara i ptica. Mnoge od njih su paraziti ljudi i životinja. Stafilokoke su nepokretne i loptaste. Oboljenja nastala stafilokokama su stafilokokoze. Najpoznatija vrsta roda Staphylococcus je Staphylococcus aureus koja uzrokuje infekcije kože, infekcije disajnih puteva, i trovanja hranom koja sadrži toksin koji stvara ova bakterija. Ova stafilokoka inficira tkiva na mestima gde postoji neka rana na koži ili sluznici, pa se javljaju plikovi ispunjeni gnojem. Infekcija može da se širi ukoliko koža dodje u kontakt sa gnojem iz inficirane rane, preko peškira, čaršava ili odeće koja je bila u kontaktu sa zaraženom osobom. Ozbiljniji slučajevi su kada infekcija zahvati srčane zalistke, pluća ili zglobove. Infekcije stafilokokama se leče odgovarajućim antibioticima.

Staphylococcus aureus

Staphylococcus aureus


Taksonomska pripadnost

Taksonomska pripadnost

Streptococcus sp

Streptococcus sp

Streptokoke su sitne, loptaste bakterije, nepokretne, čije ćelije nakon deobe ostaju zajedno gradeći pri tom duže ili kraće lance. Neke vrste su značajne za proizvodnju mlečnih proizvoda, dok druge mogu da izazovu oboljenja kod ljudi i životinja. Streptokoke se mogu podeliti na osnovu zahteva za kiseonikom (aerobne, fakultativno anaerobne ili anaerobne); na osnovu antigenih karakteristika i na osnovu tipa hemolize.

Hemoliza je pojam koji označava raspadanje crvenih krvnih ćelija (eritrocita). Bakterijske kulture imaju sposobnost da dovedu do hemolize kada se uzgajaju na krvnom agaru. Postoje tri tipa hemolize koji pomažu razlikovanje streptokoka u mikrobiologiji, tako da se razlikuju α (alfa), β (beta) i γ (gama) hemolitičke streptokoke. Kod α hemolize kolonije streptokoka formiraju zonu hemolize koja je zelenkaste boje. Kod β hemolize streptokoke stvaraju zonu žute boje oko svojih kolonija. Ovaj tip hemolize se naziva i kompletna hemoliza, jer su svi eritrociti razgrađeni u medijumu oko i ispod bakterijske kolonije. Ukoliko bakterija ne dovede do hemolize, zona oko kolonija na agaru ostaje ne promenjena, i takve bakterije su ne hemolitične bakterije, a tip hemolize je γ hemoliza.

  • Tipovi hemolize kod streptokoka

Za humanu medicinu od alfa hemolitičnih streptokoka najznačajnija je vrsta Streptococcus pneumoniae. Ona se može naći u gornjem delu organa za disanje kod zdravih osoba. Međutim, kod nekih ljudi i dece sa oslabljenim imunitetom može dovesti do oboljenja kao što je upala pluća (pneumonije) i meningitis (zapaljenja moždanih ovojnica).

Od beta hemolitičnih streptokoka značajne su vrste: Streptococcus pyogenes i Streptococcus agalactiae. Streptococcus pyogenes izaziva oboljenja od blagih površinskih kožnih infekcija do oboljenja koja ugrožavaju život. Infekcije se najčešće javljaju u grlu ili na koži, to su faringitis (upala grla tj. upala sluznice ždrela), gnojna angina i impetigo (zarazna infekcija kože). Neki sojevi ove bakterije oslobađaju toksine koji mogu dovesti do toksičnog šok sindroma koji je opasan po život. Kod zdravih osoba Streptococcus agalactiae se normalno nalazi u digestivnom sistemu, kod beba može izazvati pneumoniju i meningitis. Bolesti koje izazivaju streptokoke nazivaju se streptokokoze. Kod streptokokoza nalaze se i oboljenja nazvana poststreptokokne bolesti, tu spadaju: reumatska groznica i glomerulonefritis (oštećenje glomerula bubrega).

Streptokokna infekcija grla

Streptokokna infekcija grla

Kada streptokoke prodru u krv, može doći do vrlo teške streptokokne infekcije, naročito zbog njihovih toksina koji se oslobađaju u krv, što dovodi do pojave šarlaha. Šarlah karakteriše streptokokna angina sa osipom na koži u predelu pazuha i prepona koji se posle širi na veća polja kože na grudima, trbuhu i ledjima. Na licu se ispoljava u formi crvenila obraza, sa tipičnim bledilom oko usta. Nakon nekoliko dana, ospa bledi, koža se peruta, a sve se završava tipičnim (kroz 1-2 nedelje) „ljuštenjem” finih slojeva kože na šakama, tabanima i prstima.

yrereytu

PRETHODNA STRANA
Klasifikacija bakterija
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u