Rezistencija bakterija

Bakterijska otpornost može biti urođena, što znači da je bakterija, kao i njeni istovrsni preci, po svojim biološkim karakteristikama jednostavno neosetljiva na određenu hemijsku supstancu, tj. lek ili antibiotik. Kažemo da antibiotik ne deluje na tu vrstu bakterija, da je ona na njega rezistentna. Urođena rezistencija je dakle genetska osobina nekih mikroorganizama.

Međutim, bakterija može i steći otpornost, prilagođavajući se nepovoljnim uslovima kako bi održala vrstu. U toj je situaciji bakterija, kao i njeni potomci promenila svoje biološke karakteristike i postala neosetljiva na lek ili antibiotik koji je donedavno tu vrstu bakterija mogao uništiti. Problem rezistencije se javio posle masovne i nekontrolisane upotrebe primene antibiotika. Takvu je otpornost teško predvideti, kada se jednom razvije, potrebno je jako puno vremena da se osetljivost povrati (naravno bez prisustva antibiotika), ako je uopšte moguća.

2471(1)

Naučnici sa Tromso Univerziteta u Norveškoj smatraju da je za povratak osetljivosti bakterija prema antibioticima potrebno potpuno prestati koristiti antibiotike na 40 godina! Osim što je vrlo prilagodljiva, bakterija se vrlo brzo razmnožava, pa je za evolucijske promene u njoj, poput razvoja otpornosti, potrebno relativno malo vremena. Razmnoži se u 20-30 minuta tako da u jednom danu promeni 50-70 generacija! Čovek osnuje potomstvo u proseku za 20-30 godina svog života, a da promeni 50-70 generacija potrebno je 3000-5000 godina!

Bakterije su se oduvek prilagođavale raznim nepovoljnim uslovima. One postoje na Zemlji 3,5 milijarde godina, zahvaljujući svojoj prilagodljivosti promenama, a čovek samo 4 miliona! Broj različitih bakterijskih vrsta je nepoznat i ogroman. Navode se različite procene o njihovom broju, između 10 miliona i 10 milijardi. Poređenja radi, pretpostavlja se da na Zemlji živi između 10 i 30 miliona različitih životinjskih vrsta. Mikroorganizmi čine 60% ukupne mase svih živih bića na Zemlji! Bakterije se nalaze svuda u našoj okolini i u našem organizmu, ali sve one ne uzrokuju bolesti. Neke su i potrebne kako bi naš organizam mogao normalno funkcionisati. Zdrav čovek u sebi ima 5- 10 puta više bakterija nego sopstvenih ćelija.

BAKI

PRETHODNA STRANA POČETAK
Otpornosti bakterija
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u