Građa virusa

Virusi su mikroorganizmi koji se bitno razlikuju od drugih jednoćelijskih organizama. Oni nisu sposobni za samostalan metabolizam. To znači da im je za održavanje i obavljanje svih osnovnih bioloških funkcija potrebna druga živa ćelija. Ona će im obezbediti hranu i energiju i stvaraće za njih proteine. Zbog toga se za viruse kaže da su striktni (obligatni) unutarćelijski (intracelularni) paraziti.

Virus gripa, elektronska mikroskopija

Virus gripa, elektronska mikroskopija

Kada su virusi van ćelije domaćina, u tzv. vanćelijskoj (ekstracelularnoj) formi, oni se tada prenose iz inficirane ćelije u novu, neinficiranu ćeliju domaćina. Ova infektivna, vanćelijska forma virusa zove se – virion. Virioni su specifični jer nemaju nikakvu metaboličku aktivnost zbog toga što se nalaze van ćelije, jer za obavljanje metaboličkih procesa potrebna im je ćelija domaćin.

Virusi se razlikuju po veličini. Veličina im se kreće od 10 – 300 nm (jedan nanometar = 10-6 mm), što je skoro milijardu puta manje od zrna graška.

mhjhjhjhj

Virusi se zbog toga mogu videti samo pomoću elektronskog mikroskopa.

Transmisioni elektronski mikroskop

Transmisioni elektronski mikroskop

Jezgro svakog virusa čini nukleinska kiselina. Ona može biti ili DNK ili RNK, ali nikada obe istovremeno. Nukleinska kiselina je osnovni sastojak virusne čestice, jer su u njoj zapisane sve genetske informacije koje obezbeđuju život virusu. Virusne nukleinske kiseline mogu da upravljaju svim aktivnostima inficiranih ćelija u korist virusa.

Oko virusne nukleinske kiseline nalazi se zaštitni proteinski omotač koji se zove – kapsid. Kapsid se sastoji iz – kapsomera (proteinskih subjedinica). Nukleinska kiselina sa kapsidom čini – nukleokapsid.

GRADA VIRUSA

Raspored kapsomera određuju simetriju virusa. Štapićasti virusi imaju spiralnu simetriju, dok sferični virusi imaju kubičnu simetriju.

a) virus sa spiralnom (helikoidnom) simetrijom; b) virus sa kubičnom (ikozaedarnom) simetrijom

a) virus sa spiralnom (helikoidnom) simetrijom; b) virus sa kubičnom (ikozaedarnom) simetrijom

Neki virusi mogu da imaju i dodatnu ovojnicu koja okružuje nukleokapsid. Površinski delovi viriona (kapsid i dodatna ovojnica), pored toga što štite nukleinske kiseline od raznih uticaja. one su odgovorne i za prepoznavanje i pripajanje na odgovarajuće ćelije domaćina. Na površini virusi mogu imati i lipidne omotače (peplops) i ugljene hidrate (peplomere).

A - virus bez dodatnog omotača; B - virus sa dodatnim omotačem

A – virus bez dodatnog omotača; B – virus sa dodatnim omotačem

PRETHODNA STRANA
Virusi
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u