Rhabdoviridae

Prirodni domaćini ovih virusa su kičmenjaci (uključujući sisare i ljude), beskičmenjaci i biljke. Rhabdoviridae je velika porodica virusa. Trenutno sadrži 71 vrstu virusa raspoređenih u 11 rodova od kojih je za ljude najznačajniji rod: Lyssavirus.

Lyssavirus

 U grčkoj mitologiji Lisa (grč.Λύσσα; eng.Lyssa) je bila boginja ludila i besa i po njoj je ovaj rod dobio ime.

lyssa_by_artbyspirite-d3qp9oz

Lisavirus ima trenutno 14 vrsta među kojima su rabijes virus, mokola virus, australijski lisavirus slepih miševa itd.

Zaražen slepi miš (http://edition.cnn.com/2011/HEALTH/08/12/louisiana.vampire.bat.rabies/)

Zaražen slepi miš (http://edition.cnn.com/2011/HEALTH/08/12/louisiana.vampire.bat.rabies/)

Rabijes virus

Rabijes virus je neutropni virus tj. sposoban da inficira nervne ćelije. Kod ljudi i životinja izaziva bolest  – rabijes ili besnilo.  

Virion rabijes virusa ima omotač i oblika je projektila. U njegov sastav ulazi 5 vrsta proteina: nukleoprotein (N), fosfoprotein (P), matriks protein (M), glikoprotein (G) i polimeraza (L). Nukleoprotein oblaže RNK, formirajući nukleokapsid helične simetrije.

Virion rabijes virusa

Virion rabijes virusa

Besnilo je bolest koja izaziva akutno zapaljenje mozga. Virus se prenosi preko pljuvačke životinja, ređe preko pljuvačke čoveka.

Simptomi

Rani simptomi bolesti su groznica, osećaj peckanja na mestu ugriza. Ovi simptomi su praćeni nasilnim ponašanjem, nekontrolisanim uzbuđenjem, strahom od vode, nemogućnost pomeranja delova tela, zbunjenost i gubitak svesti. Nakon što su se simptomi pojavili, skoro uvek nastupa smrt.

Vremenski period od trenutka zaraze do početka simptoma je obično jedan do tri meseca. Međutim, ovaj vremenski period može da varira u zavisnosti od razdaljine koju virus mora da pređe kako bi došao centralnog nervnog sistema. Inkubacija je najkraća kada su povrede na licu i glavi.

Infekcija

Zahvaljujući glikoproteinu (G), virus prepoznaje i vezuje se za receptore ćelije domaćina. Nakon ulaska u ćeliju domaćina, virus oslobađa svoj genom u citoplazmu ćelije domaćina. Nakon tog sledi transkripcija virusnog genoma i replikacija u jedru. Nakon procesa translacije, novonastali virusi brzo putuju do perifernog nervnog sistema, a zatim i do centralnog nervnog sistema (CNS). Dalje se od CNS-a prenose na ostale organe u organizmu. Pljuvačne žlezde locirane u tkvima usta i obraza sadrže najveću količinu virusa.

Put infekcije virusa besnila (http://www.ocalapost.com/marion-county-fl-rabies-alert/)

Put infekcije virusa besnila (http://www.ocalapost.com/marion-county-fl-rabies-alert/)

Besnilo uzrokuje oko 24 hiljada do 60 hiljada smrtnih slučajeva godišnje. Više od 95% smrtnih slučajeva u Africi i Aziji je uzrokovano rabijesom. Bolest besnila je prisutna u više od 150 zemalja i na svim kontinentima osim na Antartiku.

Gotovo svi slučajevi obolelih od besnila završavali su se smrtnim ishodom sve do pronalaska vakcine 1885. godine od strane Luja Pastera (Louis Pasteur) i njegovog asistenta Emila Rua (Émile Roux).

Pierre Paul Émile Roux (1853 - 1933) i Louis Pasteur (1822 - 1895)

Pierre Paul Émile Roux (1853 – 1933) i Louis Pasteur (1822 – 1895)

Oni su vršili eksperimente na zečevima, gde su izolovali viruse iz inficiranih zečeva. Pre nego što su ih izolovali, viruse su oslabili tako što su ih ostavljali da se sasuše u nervnim tkivima 5-10 dana.

(http://www.angelfire.com/al/aloysius/rabies.html)

(http://www.angelfire.com/al/aloysius/rabies.html)

Njihova vakcina je prvi put data 6. jula 1885. godine devetogodišnjem dečaku Džozefu (Josef Meister) kojeg je ujeo zaražen pas.

Rabies2

Paster je rizikovao svoju karijeru pošto nije bio lekar i mogao je da bude optužen jer je lečio dečaka svojom vakcinom, a nije imao dozvolu da radi kao lekar. Dečak je prva osoba koja se nakon izlaganja infekciji nije razbolela. Kada je odrastao, Džozef se zaposlio kao menadžer na Pasterovom Institutu.

Joseph Meister (1876 - 1940)

Joseph Meister (1876 – 1940)

 PRETHODNA STRANA

Animalni virusi
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u