Kultivisanje i dijagnostika virusa

Pošto su virusi striktini intracelularni paraziti, oni se ne mogu izolovati na veštačkim hranljivim podlogama, već samo u živim ćelijama domaćina.

Kulture ćelija su veoma osetljive, pa se najčešće koriste za otkrivanje i kultivisanje virusa. Pored kultivisanja u ćelijskim kulturama, animalni virusi se kultivišu i u eksperimentalnim životinjama (ređe se koristi) i u embrionisanom kokošijem jajetu (za proizvodnju virusnih antigena i vakcina).

Kod animalnih virusa, kulture ćelija su zapravo razmnožene životinjske ćelije u veštačkoj podlozi. Kada se u ćelijsku kulturu unese materijal koji sadrži virus, virus će inficirati ćelije i formirati plake – vidljiva mesta, prozirne zone, unutar ćelijske kulture gde je virus lizirao (razorio) ćeliju.

Plakovi koje je formirao virus SARS u ćelijskoj kulturi gde su se koristile ćelije bubrega majmuna

Plakovi koje je formirao virus SARS u ćelijskoj kulturi u kojoj su se koristile ćelije bubrega majmuna

Virusna infekcija može dovesti i do drugih morfoloških promena (oblika i građe) kao što su gigantske ćelije, nakupine ćelija u gomilice itd. Ove promene ćelijske kulture nazivaju se – citopatogeni efekat (CPE). CPE se može posmatrati primenom običnog svetlosnog mikroskopa.
CPE; A - ćelije bez infekcije; B - inficirane ćelije

CPE; A – ćelije bez infekcije; B – inficirane ćelije

Kod virusa bakterija – bakteriofaga, koriste se bakterijske kulture. Kulture bakterija mogu da rastu na tečnim ili čvrstim hranljivim podlogama. Kada se jedan soj bakterija zaseje na odgovarajuću podlogu u Petrijevoj ploči, dobiće se porast bakterija na celoj površini nakon inkubacije (perioda koji je potreban da se javi bakterijski rast). Ako se na tu površinu doda uzorak koji sadrži bakteriofage, oni će inficirati i lizirati bakterijske ćelije, tako da će se pojaviti jasne zone bez bakterijskog porasta – plake.
Različiti tipovi plaka u bakterijskoj kulturi

Različiti tipovi plaka u bakterijskoj kulturi

Kod biljnih virusa, koriste se kulture biljnih ćelija ili cele biljke. Problem izolacije biljnih virusa vezan je za problem sporog rasta biljaka.

Za brzu, jednostavnu i pouzdanu dijagnostiku virusnih infekcija najčešće se primenjuju razni imunološki testovi. Primenom ovih testova mogu se dokazati specifična antitela u serumu (serološki testovi) i virusni antigeni. Neki od imunoloških testova su: test neutralizacije virusa, reakcija vezivanja komplemenata, imunoenzimski (ELISA) test i dr.

PRETHODNA STRANA
Virusi
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u