Lajmska bolest

Svakog proleća ljubitelji prirode uživaju u travnatim i šumskim površinama van gradskih područja, ali ono što može da im pokvari uživanje su životinjice koje su srodnici pauka, koje vrebaju u travi, a koje mogu biti izuzetno opasne.

U gradu Lajmu, države Konetikat u SAD-u, 1970. godine pojavilo se misteriozno oboljenje kod dece. Naučnici su pokušavali da otkriju misteriju i saznaju šta je uzrok ovom oboljenju. Većina obolele dece se igrala u šumskom području, a mnogi su se žalili na osip i svrab na koži. Naučnici su znali da su se prvi simptomi ove bolesti javljali početkom leta pa su na osnovu svih podataka zaključili da se radi o – krpelju. Krpelji spadaju u ektoparazite i hrane se krvlju sisara, ptica i ponekad gmizavaca i vodozemaca.

a-tick

Naučnici su nazvali ovu bolest Lajmska bolest po gradu gde se prvi put i javila. Međutim, tek 1981. godine naučnik Willy Burgdorfer je zaključio da Lajmsku bolest izazivaju krpelji koji su inficirani jednom bakterijom. Ta bakterija je nazvana po ovom naučniku koji je i otkrio – Borrelia burgdorferi.

  • Borrelia burgdorferi pregled svetlosnim mikroskopom
Lajmska bolest je dakle, zarazna bolest, čiji uzročnik je Borrelia burgdorferi a infekcija se prenosi ubodom zaraženih krpelja. Najveći broj obolelih se javlja u proleće i početkom leta kada su krpelji veoma aktivni. Na mestu uboda stvara se crveni plik koji se polako i bezbolno širi stvarajući koncentrične krugove. Pored toga se javljaju simptomi slični gripu kao što je povišena temperatura, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima. Ukoliko se ne reaguje u ranoj fazi bolesti, tokom narednih nedelja i meseci ova spiroheta može da izazove i druge opasnije simptome. Zbog raširene infekcije može da dođe do zapaljenja mozga i moždanih ovojnica, a infekcija može da zahvati i srce,  zglobove, tetive i mišiće, a nekada i kosti.
 
Bolest se leči primenom odgovarajućih antibiotika neposredno posle uboda krpelja. Medjutim, lečenje nekada može dugo da traje, jer bakterija ima sposobnost da menja građu svog ćelijskog zida i da postane otporna na antibiotike koji se primenjuju. Isto tako spiroheta može u organizmu da se skriva na određenim mestima u organima i mišićima gde je zaštićena od delovanja antibiotika i imunog sistema.
  toonvectors-4438-140Saveti:
  • Ukoliko se planira boravak u prirodi, preporučuje se nošenje svetle odeće koja prekriva ruke a naročito noge. Na kraju dana obavezan samopregled celog tela.
  • Ako se nakon pregleda uoči krpelj, ono što ne treba raditi je – paničiti. Nikako ne treba pritiskati telo krpelja, paliti ga ili koristiti neku hemikaliju.
  • Krpelj treba u što kraćem roku da se odstrani, jer se rizik od infekcije povećava što se krpelj duže zadrži na koži.
  • Krpelj treba da se odstrani pravilno, najbolje uz korišćenje pincete od strane neke iskusne osobe.
  • Ako se pojavi bilo koji simptom prethodno opisan, javite se svom lekaru.
PRETHODNA STRANA
Zanimljivosti iz mikrobiologije
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u