Neobične životinje

Da li postoji bilo kakav oblik života van naše planete? Kako bi ti vanzemaljci izgledali? Kako se ponašali? Neka su od najstarijih pitanja koja su ljudi postavljali i koja postavljaju i danas. Ljudska mašta, u savremenom dobu, ispoljila je svoju kreativnost u smišljanju odgovora na ova pitanja, kroz mnoge filmove i serije naučne fantastike. Inspiraciju za poznate vanzemaljce iz ovih filmova, ljudi su nalazili upravo u svetu prirode.

  • E.T.

Međutim, ono što je zaista interesantno je da postoje mnoge neobične vrste životinja, manje poznate, koje šokiraju svojim izgledom. Ovo su neke od njih.

Riba velikih usta (Neoclinus blanchardi)

Ova mala ali svirepa riba ima velika usta i agresivno teritorijalno ponašanje. Kada se dva neoklinusa bore za teritoriju, prislone usta jedan na drugog kao da se ljube. Na ovaj način utvrđuju koja je veća riba, a samim tim i dominantnija. Ona sa najvećim ustima i najagresivnijim ponašanjem obično pobeđuje. Žive na 3 – 73 metara dubine u Pacifičkom okeanu. Veličine su oko 30 cm i obično se kriju u pukotinama ili školjkama. Nakon mrešćenja ženki ispod kamenja ili u školjkama, mužjak čuva jaja.

velika

Neoclinus blanchardi

Jeti kraba ili dlakava kraba (Kiwa)

Ova životinja je otkrivena 2005. godine u južnom Pacifičkom okeanu. Veličine je oko 15 cm i ima plave čekinje (podsećaju na krzno), koje prekrivaju njegove nožice. Zanimljivo je da se na dlakavim klještima nalaze filamentozne bakterije koje dlakava kraba koristi za detoksikaciju otrovnih materija iz vode.

Kiwa hirsuta

Kiwa hirsuta

Aj-aj lemur (Daubentonia madagascariensis)

Aj-aj lemur (Aye-aye lemur) je najveća nokturalna životinja koja živi na drveću u šumama Madagaskara. Nokturalnim životinjama se nazivaju životinje koje su noću aktivne, a preko dana spavaju. Aj-aj je karakterističan po neobičnom načinu nalaženja hrane. On lupka po drvetu prstima kako bi našao šupljine u kojima se nalaze larve kojima se hrani. Zatim zubima pravi malu rupu u drvetu kako bi provukao svoj dugi srednji prst i izvukao larve.

Daubentonia madagascariensis

Daubentonia madagascariensis

Saiga antilopa (Saiga tatarica)

Ova životinja je preživela Ledeno doba i živi i danas, međutim, kritično je ugrožena vrsta. Saiga antilopa je poreklom iz Evroazijske stepe. Stanovnik je stepa, savana i polupustinja. Karakteristika po kojoj su ove životinje lako prepoznatljive je proboscis ili surla koja podseća na veliki nos. Ona služi za filtritanje prašine iz vazduha, koja se podiže kretanjem krda tokom letnjeg perioda. Leti se hladi vazduh, a zimi se vazduh u proboscisu zagreva pre nego što dospe u pluća. Mužjaci se razlikuju od ženki jer imaju rogove, ženke ih nemaju. Tokom sezone parenja mužjaci se bore za ženke. Pobednik predvodi krdo od oko 50 ženki.

Saiga tatarica

Saiga tatarica

Kornjača dugog zmijolikog vrata (Chelodina longicollis)

Stanovnik je jugoistočne Australije. Karakteristična je po dugom vratu koj je duži od oklopa za 60%. Kada se osećaju ugroženo, ispuštaju u znak odbrane tečnost karakterističnog mirisa iz svojih mošusnih žlezda. Zbog toga je mnogi nazivaju i smrdljiva kornjača. Ženke su obično krupnije od mužjaka.

Chelodina longicollis

Chelodina longicollis

 

Ušata hobotnica ili Dambo hobotnica (Grimpoteuthis)

Stanovnik velikih dubina mora (oko 4.ooo metara, a neke i do 7.ooo metara dubine). Neke vrste podsećaju na meduze dok su neke vrste male, žute hobotnice sa dodatkom “ušiju” koje su plave ili nekih drugih boja. Ove tzv. uši su zapravo vrsta peraja koja im pomažu u plivanju. Zahvaljujući njihovom malom telu (oko 20-30 cm u dužinu) koje podseća na glavu i perajima nalik ušima, ove hobotnice se često nazivaju i Dambo hobotnice po letećem slonu Dambo iz Diznijevog crtaća (Dumbo, 1941. Walt Disney Productions). Ušate hobotnice su među najređim vrstama reda Octopoda.

dumbo ok

Grimpoteuthis sp

Angora zec

Ovaj zec je najstariji tip domaćeg zeca poreklom iz Turske. Karakteristični su po svojoj dugoj i mekanoj dlaci. Zbog svog čupavog izgleda i umiljate prirode mnogi ih gaje kao kućne ljubimce.

yeka PRETHODNA STRANA
Zanimljivosti iz zoologije
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u