Šta je starije, kokoška ili jaje?

Ovo pitanje se postavljalo kod antičkih grčkih filozofa pa sve do 21. veka. Kod antičkih filozofa, razmišljanja o prvom jajetu ili kokoški je takođe dovelo i do pitanja kako su život i čitav univerzum generalno nastali. Aristotel (Ἀριστοτέλης, 384. pne.-322. pne.) je bio zbunjen idejom da je prvo morala postojati ptica ili da je prvo moralo postojati jaje, jer ptica nastaje iz jajeta, pa je na kraju zaključio da su verovatno oduvek zajedno postojali i ptica i jaje.

ariss

Kreacionisti (oni koji veruju da je celokupno čovečanstvo i sva živa bića, Zemlja, i kosmos kao sveobuhvatna celina, posledica božanskog stvaralaštva tj. kreacije) takođe imaju podeljena mišljenja. Međutim slažu se da je Bog stvorio prvo ili kokošku ili je stvorio prvo jaje i da kako bi se izbegao problem vraćanja unazad, problem regresije, Bog je odlučio da se kokoška izlegne iz jajeta.

U budizmu i hinduizmu postoji verovanje o točku vremena, tj. kružno ponavljanje vremena. U večnom ponavljanju vremena ne postoji “prvi”, tako da nije nastala ni kokoška prva, a nije prvo nastalo ni jaje.

Kalachakra - točak vremena

Kalachakra – točak vremena

O domaćoj kokoši

Domaća kokoš (Gallus gallus domesticus) je podvrsta tropske divlje kokoši (Gallus gallus).

Gallus Gallus domesticus

Gallus Gallus domesticus

Kokoška pripada redu Galiformes (Galliformes) kome pripadaju i ćurka, tetreb, prepelica, jarebica, fazan i dr.

zivina

Kako nastaje kokošije jaje?

Kokoške imaju jedan funkcionalni jajnik. Iako, dok je u jajetu, kod pileta se formiraju dva jajnika, međutim samo se levi jajnik razvije i postaje aktivan. Kada jajna ćelija sazri u jajniku, ona se oslobađa iz jajnika u jajovod, to se zove – ovulacija.

Zanimljiva činjenica je da petao nema spoljašnje genitalije tj. nema penis. Petao, kao i kokoška, ima – kloaku, koja je ujedno otvor i za crevni, urinarni i reproduktivni sistem.

Reproduktivni sistem kokoške

Reproduktivni sistem kokoške

Tokom parenja, petao zaskoči kokošku i dok joj stoji na leđima, spušta svoju kloaku, kako bi došla u kontakt sa kloakom kokoške. U nju zatim ispušta paketić sperme. Spermatozoidi putuju do jajovoda kokoške, i u delu koji se zove – infundibulum, čekaju zrelu jajnu ćeliju iz jajnika (proces ovulacije), kako bi je oplodili. Spermatozoidi mogu da prežive i do dve nedelje u infundibulumu kokoške.

Parenje

Parenje

Do oplodnje ne dolazi uvek, ali iako ona izostane kokoška će svakako da snese jaje. Tako da, čak i kokoške koje nikada nisu ni videle petla, nose jaja.

U jajovodu, jajna ćelija (oplođena ili neoplođena), odlazi do dela koji se zove – magnum. Ovde se dodaje belance jajnoj ćeliji ili tzv. – albumen. Nakon toga jajna ćelija odlazi do “materice” koja je zapravo žlezda u kojoj se formira ljuska jajeta. Kada je ljuska jajeta formirana, jaje odlazi do kloake kako bi koka snela jaje.

Hen-eggs_1370969c

Kokoške uglavnom nikada ne nose jaja posle mraka. U proseku je potrebno oko 25 sati da se formira jaje. Sve ovo dovodi do zaključka da kokoška sa vremena na vreme jedan dan preskoči i ne nosi jaje. Ovo se dešava zbog toga što svaki dan snese jaje jedan sat kasnije i kada dostigne vreme dana kada je sumrak, njeno telo će zadržati jaje do sledećeg jutra.

Nakon izleganja iz jajeta potrebno je 18-24 nedelje da kokoška dostigne pubertet i počne da nosi jaja. Smatra se da jedna kokoška snese 300 jaja godišnje.

Cage-Free-Hen

Naučnici smatraju da je za formiranje kokošijeg jaja neophodan protein OV-12, koji se može naći samo u jajnicima kokošaka. Pa se na osnovu ovoga tada može zaključiti da bez kokoške ne bi postojalo jaje.

Kako je nastala kokoška?

Naučnici smatraju da su prve ptice nastale u doba Jure od teropodnih dinosaurusa – Paraves.

Paraves

Paraves

Najstarija ptica koja je ikada postojala je arheoptriks (Archaeopteryx lithographica) koji je živeo pre 147 miliona godina. Arheopteriks bi po nekim naučnicima bio zajednički predak svih ptica, iako se on zapravo ne smatra da je bio prava ptica, više pola dinosaurus pola ptica. Imao je kandže, perje i zube. Međutim tačna veza između dinosaursua, arheopteriksa i današnjih ptica se još uvek razmatra.

Archaeopteryx lithographica

Archaeopteryx lithographica

Paleontolog Džek Horner (Jack Horner), koji je između ostalog bio i tehnički savetnik tokom snimanja serijala filmova “Park iz doba Jure” , došao je do neverovatnog otkrića 2003. godine. Pronašao je očuvani krvni sud u butnoj kosti čuvenog dinosaurusa tiranosaurusa reksa (Tyrannosaurus rex). Tim naučnika je nakon analize ovog tkiva došao do zaključka da je najbliži živi rođak ovog dinosaurusa ni manje ni više nego domaća kokoška! Od 7 analiziranih sekvenci aminokiselina čak 3 su odgovarale kokoški, dok je jedna odgovarala žabi, a jedna vodenjaku.

Tyrannosaurus rex

Tyrannosaurus rex

Današnja domaća kokoš potiče od pripitomljene divlje kokoši (Gallus gallus) koja je naseljavala područja jugoistočne Azije.

Gallus gallus

Gallus gallus

Podaci o pripitomljavanju divlje kokoši datiraju još iz drevne Kine pre 5400 godine pne. Čak su i egipćani gajili kokoš, (pre 1350 godine pne.), prvenstveno zbog borbi petlova, koji je jedan od najstarijih gledalačkih sportova na svetu. Oni su čak razvili i veštački sistem inkubacije oplođenih jaja tehnikama koje su bile svete i čuvale kao tajne vekovima.

Borba petlova

Borba petlova

U Grčkoj, 500 godina pne. piletina se smatrala prestižnom hranom.

greekEvolucijom, tokom dugog vremena gajenja pripitomljene divlje kokoši, nastala je današnja domaća kokoš. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da evolucijom (tj. mutacijama na genima) predaka današnjih kokošaka, nastala je domaća kokoš koja će dati kokošije jaje.

Šta je starije?

Bez jajeta nema kokoške. Čak je i prva kokoška koja je nekada evolucijom nastala, morala je da se izlegne iz jajeta.  Odgovor je: jaje je starije.

PRETHODNA STRANA
Zanimljivosti iz zoologije
Svet biologije na Facebook-u

Svet biologije na YouTube-u